aelaeraa:

“Tu sam. Tu negde. Blizu, daleko. Svejedno. Čitam tvoja pisma, ona mi stižu ne znam kako. Niko mi ih ne donosi. A ona ipak stižu. Ne pitam više za objašnjenja. Samo slušam i gledam. Ne zanima me ni kako ni zašto. Ti si ovde, sa mnom. Čujem tvoj glas. Prepoznajem tvoje reči. Znam ih i onda kad ih ne vidim, i onda kad ih nema. U kojem to trenutku čovek reši da ode? Kad je dosta? Šta prelije čašu? Može li se uopšte odrediti taj trenutak? Ili se radi o nagomilavanju trenutaka? Kako ništa ne vidimo dok nam se događa? Uvek smo pametni naknadno. Prolazimo kroz život slepi, gluvi. Progledamo i pročujemo onda kad je gotovo. Rode su već davno, davno otišle. I neće se vratiti. Nikad.”

—

Jagoda, Vratiće se rode

(via obojena-zutom-bojom)

santamariadellasalute:

prstima prelazim po papiru

jer sam već odavno zaboravila

kako da posložim riječi kojima bi objasnila

zašto me ima premalo tamo gdje se trenutno nalazim

i zašto me ima previše tamo gdje me nikada biti neće

(via kojott)

blagi-nemir:

“Pomislim nekad na bivša jutra, na bivše dane i bivša mesta, al’ put me vodi samo u sutra život je jednosmerna cesta.”

— Đorđe Balašević

(via oneirofilija)

perrfectly:

“I am jealous of those who think more deeply, who write better, who draw better, who look better, who live better, who love better than I.”

— (via perrfectly)

misternikola:

Ti si ona kiša usred leta koja pomuti planove,

A ja želim da je uvek sunčano.

suzegracije:

ne bi ova noć tako boljela

da me nisi voljela

— 𝐸.

(via wickedwitchfromwest)

cuvajnas:

Hiljadu puta sam pomislila kako i koliko te mrzim, ipak ni jednom da te vise ne volim.

ovisnik-o-njoj:

“Osjećam da je kraj. Ma neka je. Bila je to lijepa priča. Uredu je.”

— (via ne-trpi-sranja)

(via suncookret)